Историја Основне школе „Станко Ракита“

Први трагови казују да је школа на простору Врбање организована 1919.године, при вјерским заједницама, те да се до 1962. године настава одвијала на двије различите локације.

У току Другог свјетског рата, настава се није одвијала. Тек 1945. године поново је организовано четворогодишње школовање.

За потребе школе, 1962. године, адаптиран је и дограђен Задружни дом. Школа постаје пуна, осмогодишња школа под називом „Ајша Карабеговић“.

У октобру 1969.године, Бањалуку је задесио велики земљотрес у коме је страдала и школска зграда. У периоду од октобра 1969. године до априла 1970. године, школа је била измјештена у Требиње. У току 1970 .године изграђен је данашњи објекат школе, уз свесрдну помоћ Владе СР Словеније.

Одлуком Министарства просвјете и културе РС, 25. априла 1993.године школа мијења назив у Основна школа „Станко Ракита“ по пјеснику и учитељу који је у овој школи провео преко тридесет година.

Радећи као учитељ, Станко Ракита је дјеци посветио цијели свој радни вијек и своје богато књижевно стваралаштво. Пјесме и приче за дјецу објављивао је у многим дјечијим листовима и часописима. Заступљен је у више од седамдесет уџбеника за основну школу. Најпознатије књиге за дјецу су му: „Нигдје краја свијету“, „Бијели лет“ и „Радознали дјечак“.

Основну школу „Станко Ракита“ похађали су:

• проф.др Мићо Гаћановић, професор на Електротехничком факултету, добитник Еурекиних награда у
  Бриселу;
• проф.др Гостимир Микач, професор на Медицинском факултету;
• проф.др Љубиша Прерадовић, професор информатике на Грађевинском факултету;
• Драгана Свитлица, кошаркашка репрезентативка БиХ;
• Дарко Кучук, боксер, вишеструки првак Балкана;
• Борјана Ивић, џудисткиња, првак Балкана